Na našem tržištu danas prisutni su razni stilovi vežbanja joge. Različiti nazivi na koje nailazimo: vinjasa, aštanga, jin joga i td. su tu da nam nagoveste koncept časova koje ćemo pohađati, ali važno je da razumemo da je svaka joga koja se bavi fizičkim vežbanjem zapravo Hatha yoga. Sve ostalo su samo nazivi različitih stilova vežbanja u okviru Hatha yoge. Ipak, kada u rasporedu nekog joga centra pročitate hatha joga to će uglavnom značiti da se na tim časovima radi tradicionalniji stil vežbanja sa dužim zadržavanjem položaja za razliku od savremenijih koji znaju da budu dinamični.

          Da bismo razumeli ovu drevnu praksu koja postaje sve popularnija širom sveta važno je da se podsetimo da je joga jedan sveobuhvatan stil života i da je rad sa fizičkim telom samo jedna od osam stepenika joge koja nas vodi ka samospoznaji. Ovim ne želim da kažem da ako samo vežbamo fizički aspekt joge nešto radimo pogrešno. Upravo veliki jogiji kažu da čak i ako vežbamo iz čiste rekreacije, joga deluje dublje. Fizički položaji su tako osmišljeni da osim što istežu i jačaju naše mišiće deluju i na dublje nivoe našeg postojanja. Ako se rade pravilno, položaji će čistiti naše energetske kanale, oslobađati potisnute emocije i na kraju menjati naš karakter u pravcu najbolje verzije nas samih. Kada još pred sobom imamo učitelja koji živi jogu u celosti, onda će nas on voditi da vežbanjem osvešćujemo izvor naših misli i osećaja, a samim tim i izvor naših odluka, raspoloženja i zdravlja. Kaže se da je um jako loš gospodar ali zato savršen sluga. Kada osvestimo da misli nasumično dolaze, na osnovu svih sećanja koje nosimo u sebi, svih programa i uverenja koja smo stekli, shvatićemo da te nasumične misli proizvode uvek ista stanja u kojima provodimo život i privlačimo uvek iste okolnosti, tj. sudbinu. Ovde ne govorim o površnom radu na svojim mislima koji zna biti jako frustrirajuć i kontraproduktivan. Govorim o spoznavanju samog izvora misli i spoznavanju naše prave prirode jer samo sa tom spoznajom će naše misli prirodno biti pozitivne i dovoljno moćne da kreiraju život baš kakav želimo. Moderne tehnike ličnog razvoja podsećaju i na našu proizvodnju hrane u kojoj aditivima pokušavamo da nadomestimo prirodu. Pa kao što nezrelo voće puno pesticida veštačkim putem obojimo tako da izgleda sočno i zrelo isto tako radimo i na svojim mislima. Da li su veštačke boje zaista promenile sadržaj koji to voće nosi u sebi? Isto je tako i sa našim mislima, ništa ne znači da promenimo misao ako je naboj unutar nas ipak ostao negativan. Moderna duhovnost ili psihologija doprinela je osvešćivanju važnosti našeg toka misli ali problematika je puno dublja pa se rad na sebi mora shvatiti daleko ozbiljnije. 

         Vežbati jogu je jedan od jako dobrih izbora jer je oproban hiljadama godina iza nas i vrlo jednostavan. Sasvim je u redu da naš prvi motiv za vežbanje bude čisto fizički. U upoznavanje sebe i treba krenuti od najgrubljeg ali i najopipljivijeg i očiglednijeg. Želimo da ojačamo telo, čuli smo da je takođe važno istezati ga, uz to joga nas nauči pravilnom disanju i opušta nas. Imamo dobar trening i antistres seansu u isto vreme. A opet, to nije sve. Ako imamo dobrog učitelja onda ćemo polako upoznati i dublje delove sebe a to će biti dovoljno da se potpuno prirodno i nenasilno promene programi koji nam u život neprekidno donose okolnosti kakve ne želimo. I ako imamo pravog učitelja kada nas bude zanimalo šta to joga još u sebi sadrži osim fenomenalnih vežbi za telo moći ćemo da dobijemo prave odgovore i smernice za svoj dalji rad. Šta je to tačno što još joga sadrži u sebi? I šta to tačno znači upoznati sebe? 

         Mnogi će pomisliti: pa ja vrlo dobro poznajem sebe. Svoje telo, karakter, senzibilitet. Znamo šta volimo a šta ne volimo i slično. Upravo tako, telo jeste naše, misli jesu naše ali ko smo to mi? U prvom trenutku čini nam se da zaista dobro poznajemo sebe ali kada dođe neka nelagodna situacija da li smo u stanju da kontrolišemo svoje ponašanje i svoja osećanja? Kada zaspimo, gde mi to zapravo odemo? I šta to ode a šta ostane? Kakva je to inteligencija koja nas ipak, svaki put vrati sa tog dubokog odmora kao što je san u kome uopšte ne znamo da postojimo? Kada zatvorimo oči i posmatramo svoj tok misli, da li imamo ikakvu kontrolu nad njihovim tokom? I šta to određuje njihov tok? Kada počnemo da razmišljamo u ovom pravcu uglavnom shvatimo da su naše misli pa i naš karakter proizvod nasumičnih okolnosti u životu i da mi nismo imali baš nikakvu kontrolu nad tim procesom. Naši izbori i odluke, proizvod su naših trauma ili prijatnih iskustava, naših uverenja koja smo nasledili od okoline ili roditelja. Nekako na kraju shvatimo da smo kao list na vetru i jednostavo letimo tamo gde nas struje života i naših uslovljenih reakcija na njih vode. U jogi ćemo, ako pravilno vežbamo, naučiti da budemo posmatrač, svog tela, svog disanja, svojih misli i vremenom ćemo otkriti jednu sasvim novu dimenziju svog postojanja koja je tamo gde naše misli još nisu rođene. Teško je to zamisliti dok smo potpuno identifikovani sa sopstvenim umom ali kada to iskustvo dođe osećamo ogromno oslobođenje, apsolutni spokoj i neopisivu radost postojanja.

        Joga u svoja prva dva stepenika govori o određenim ličnim i moralnim kodeksima u kojima daje preporuke za odnos prema sebi, drugima i okolini. Zatim dolazi fizičko vežbanje, vežbe kontrole daha, tj. energije, vežbe odvajanja od čula, vežbe koncentracije, meditacije i krajnje ostvarenje, prosvetljenje tj. samospoznaja. U celom ovom putu nema ničeg mističnog niti religijskog. Razni učitelji znaju da svoje neke tehnike ili verovanja implementiraju u praksu joge. Ne mislim da je to loše samo želim da istaknem da je joga sama po sebi vrlo naučna metoda rada na sebi. Kao jedna vrhunska psihologija, filozofija i metodologija samorealizacije. Sve što se sa njom izmeša, sve što joj se doda može biti od koristi a može joj i naškoditi, zato je važno da budemo slobodni u traganju za učiteljem koji apsolutno rezonuje sa nama. 

      Jedan čas Hatha yoge sastoji se iz nekoliko grupa položaja uz obavezno zagrevanje na početku i vežbe kontrole daha i vežbe relaksacije na kraju. U glavnom delu časa imamo pre svega dve vrste položaja koji moraju biti izbalansirani. To su položaje koji od našeg tela zahtevaju savijanja napred, kao što je položaj štipaljke i položaje koji od našeg tela zahtevaju savijanje nazad kao što je most. Važno je da su ovi položaji pravilno raspoređeni i izbalansirani. Savijanja napred bolje će ići osobama koje su introvertnije a položaji otvaranja, tj. savijanja nazad bolje će ići osobama koje su ekstrovertnije. Tu su zatim položaji uvrtanja koji rotiraju našu kičmu tako da se naši diskovi prokrve i energizuju. Zatim obrnuti položaji, kao što su sveća ili stoj na glavi i položaji ravnoteže kroz koje uvežbavamo balans, prisutnost, koncentraciju. 

         Ako želimo da malo istražimo dve osnovne grupe položaja koje smo pomenuli, savajanja napred i nazad, možemo da probamo jednostavnu vežbu mačke. Početni položaj je na kolenima sa dlanovima na podu tako da izgledamo kao stočić. Šake su ispod ramena a kolena ispod kukova. Pokušamo da osetimo i sam početni položaj i ispravimo kičmu. Kada smo spremni krenemo da se krećemo tako što sa udahom ulubimo leđa kao sedlo i lice podižemo blago ka plafonu. Neka vrat prati kičmu, bez preintenzivnog zabacivanja nazad. Sa izdahom zaoblimo leđa maksimalno i samo pustimo da ritam disanja vodi ova dva pokreta. Osvešćujemo koji od ova dva nam više prija, razliku u osećaju koji nam donosi savijanje napred uz izdah i osećaj koji prati otvaranje i savijanje kičme nazad uz udah. Ova jednostavna vežba priprema kičmu za zahtevnije položaje, i odlična je za žene u vreme ciklusa.